Nisam imao ni puna tri tjedna, a već sam nagovjestio da ću biti fakin!

Maleno, umiljato, mazno, otvoreno, srdačno stvorenje koje će očito biti sklono od čovjeka napraviti svojeg kućnog ljubimca. Tog dana, iz susjedne sobe čuo se plač. Znala sam da im se ništa ne može dogoditi, pa još su bebe i na sigurnom su. Ali ipak…otišla sam provjeriti. I što sam mogla vidjeti? Taz je izašao iz košare i sav zbunjen me pogledao. A kaj sad, teta? Kaj dalje? Izašao sam van a nisi mi dala nikakva uputstva.

To je samo početak. I nije kraj samo na njemu. Kud jedan tu i ostali. Nije mi preostalo ništa drugo nego ih preko noći staviti sa kreveta na pod. Tais Toi je jedva dočekala, pokazala mi kako brzo može trčati. Pa kada sam ih stavila u vrtić, malena buntovnica odmah se požalila.

I zašto se mučiti jesti iz posudice ako te se može hraniti mesekom iz ruke

Ili kozjim mlekecom iz šprice

Neka igre počnu! Ja uživam! Pozdrav svima! Taz Vam šalje Buuu 🙂